Stvari se menjaju munjevitom brzinom
Napisala sam taj zadnji post posvećen tebi Piruška. Napisala sam ga sa toliko pomešanih osećanja. Bilo je od srca pisano.. Prošao je jedan dan i zvala si me ti =). Tako odjednom kao da ništa nije bilo. I kada smo se srele ponašale smo se kao da se nismo videle 5 minuta i sad smo opet tu jedna pored druge.
Šetale smo, pričale i bile toliko uzbuđene =). Ispričale smo jedna drugoj SVE, bukvalno SVE ono što nikom ne bismo rekle. Jer uvek smo jedna drugoj sve mogle da kažemo, čak iako nismo pričale i nismo se viđale godinu dana, čak i tada SVE smo jedna drugoj rekle.
Taj tvoj osmeh, tvoj zagrljaj i reči koje si mi upućivala kao nekada su mi ispunile srce. Hvala ti. I drago mi je što si nastavila da pišeš naš dnevnik. Uhh.. Oprostite, ne mogu da nastavim pisanje. Ali bitno je da sam srećna =).
Volim Te,
Tvoja Piruška :))
