Ko sam ja??
Koliko je prošlo od kad sam se prvi put TO zapitala? Šta sam tada sebi odgovorila? Možda je odgovor bio tipa: ''Ma činiti se. Ti samo nisi iskompleksirana i stvari vidiš realno. Voliš da vidiš lepo žensko, prirodno lepo. A ne da ti je svaka lepa devojka-drolja. Zaključak: Ti samo nisi iskompleksirana.''
Tako je to bilo tada. A onda opet primetim sebe, gledam u devojke. U njihova lepa tela. Pogled bi mi se najviše zadržavao na njihovim zadnjicama. Vitkim i zategnutim. A onda, njivova lica. Molim?!?? Prvo gledam zadnjicu a onda lice?? Čekaj! Zadnjicu?!? Daa.. I to sam baš počela da primećujem. I to se dešava od prošle godine, od leta.
Ali kako?? Idalje mi nije jasno. A ni zašto. Još uvek pokušavam da shvatim i nađem neki jak i odgovarajuć razlog koji će to da opravda. I koji će, naravno, da porekne moje pitanje: ''Da li sam lezbos?''. A onda, pomislim: ''Ja imam dečka. To je dovoljno jaka činjebica i razlog koji to negira.'' Ali se tada pojavljuje nešto drugo.. Jbt pa ja sam BI!:O
Kako? Zašto? Od kada? Sa mojih 16?! Tada 15?! Da li je to normalno?? Da li je strašno i sramotno da voliš i muške i ženske? Uhhh..
Ali.. vreme je nekako prolazilo sa rečenicom: ''Samo nisi iskompleksirana.'' Odgovarala mi je i smirivala me. Ali od skoro je počelo da bude još gore. Zapravo, ukapirala sam da koliko mi se sviđaju momci i kako, tako mi se sviđaju i devojke. I što je možda još gore, sada, dok ovo pišem, imam jaku želju da pronađem devojku :S. Iako volim Njega!! Ja ga volim, da. I on mene voli! Ali ta luda želja me obuzima i ne želi da me pusti! Možda samo želim da probam, da vidim kako je. A plašim se, ne želim da mi se svidi.
Kod mene je fora što mi se devojke sviđaju koliko i momci, ali kada pomislim na nešto više od ''sviđanja'' sa njima.. onda mi se to čini onakoo.. BljaK! Tako daa.. sam zaista zbunjena. I jako bih volela da upoznam nekoga, neku devojku kojoj se takođe svidjaju i devojke i momci.. Čisto da popričam sa njom, da vidim kako je i njoj bilo, šta je radila, da li je bila sa nekom devojkom u vezi, odale hrabrosti...
Bože, ne verujem šta sam napisala:).........
