Čudan mesec mog života...
I eto ga taj mart, doduše odavno je počeo. Čudan je ovo mesec, čudan za moj život. Sve je nekako vezano za njega, za mart.
Sećam se, 3. marta smo uvek išli u prolećne šetnjice, tek toliko da izađemo sa dedom povodom njegovog rođendana. Bile su to kratke šetnje, onoliko koliko je on mogao.
Takođe, davno u 5. razredu, jednog školskog dana, mart je bio mesec kada sam prvi put dobila =).. mesečnicu. Hahah! Nikad neću da zaboravim moju reakciju kada sam videla nešto čudno na donjem vešu i pomislila 'Uuu, šta je ovo sad?'..
Isto.. njegov rođendan 20. marta. Ovaj post sam i počela da pišem jer me je inspirisala jedna rečenica iz mog posta u kom sam spomenula njegov rođendan. I onda razmišljam, eto u tom postu sam pisala kako ću ga zezati za taj njegov rođendan, kao i uvek bi smo se glupirali, grlili, smešili, voleli... Ali od toga neće biti ništa... Napisala sam i kako ćemo do tog rođendana ostati u vezi. I ostali smo. Ali ja sam ovde, a on je tamo. Toliko toga smo planirali ali od toga ništa neće biti... Ljubavi, volim te! Teško mi je što neću biti uz tebe tog bitnog dana u tvom životu =), tog dana kada puniš 18...
P.S. I kao što možete da primetite konačno sam sredila ovo čudo od Blog-a =). Drago mi je što ćete moći da čitate moje postove bez muke ;)... I da, post koji sam napisala pre ovog sam namerno ostavila malim slovima da me podseti na Blog-ov stari look x)... Pozdrav!
