Samo svoja...

             Evo ga, stiže..  Moj 16-i rođendan..  Pa eto pitam se.. da li da se radujem ili ne? Aj što starim, ali to što sam sve više dalja od one male Taše-Tašketa me rastužuje..  Sve sam dalja periodu kad sam bila istinski srećna i živela za trenutke..  Sve sam dalja onome što mi veoma znači.. Onome što sam pisala u jednom od predhodnih postova..  Rešila sam da ovaj dan 21.01. provedem na neki poseban način.. koliko mi to okolnosti dozvole.  Ali želela bih da budem srećna i time nagovestim brojci 16 da želim da mi bude srećna, sa osmehom na licu i uz nasmejane i zadovoljne ljude..

       See the stone set in your eyes
See the thorn twist in your side
I wait for you

Sleight of hand and twist of fate
On a bed of nails she makes me wait
And I wait without you

With or without you
With or without you

Through the storm we reach the shore
You give it all but I want more
And I'm waiting for you

With or without you
With or without you
I can't live
With or without you

And you give yourself away
And you give yourself away
And you give
And you give
And you give yourself away

My hands are tied
My body bruised, she's got me with
Nothing to win and
Nothing left to lose

And you give yourself away
And you give yourself away
And you give
And you give
And you give yourself away

With or without you
With or without you
I can't live
With or without you

With or without you
With or without you
I can't live
With or without you
With or without you

 (Dalje)

         Danas... SKORO ceo dan sam provela u svojoj sobi za računarom!  To je bolest!  Ne znam šta mi bi ali opravdaću se time što volim da čitam x).  Danas sam lutala i preturala po raznim blogovima.  Pročitala sam dosta toga i ima stvari koje su mi se svidele.  U nekim sam se pronašla a neke su me podsetile na nešto što mi je značilo a sada je na mestu za brisanje iz memorije kao da je to nešto potpuno beznačajno i bezvredno kao slučajni prolaznik na ulici.  Pa bih ovom prilikom da se zahvalim tim blogerima koji su mi vratili draga i značajna sećanja.  I tako.. kako volim da čitam, nisam se mogla odvojiti od računara jer bih uvek našla nešto što bi me privuklo, opet i opet..  A kako volim i da pišem, prođe mi kroz glavu: 'Kako je moguće da se do sada nisam setila da vam se pridružim?!' Ipak ste vi na neki način moji ljudi, taj kalibar.

        I tako, eto mene ovde.  Uz miris pomorandze i njen besprekoran ukus dodje mi inspiracija za naredni post x).  Čini mi se da ću ja jedina pisati po 2,3 posta na dan ili je to možda tako samo u početku?

      Hladni li su ovi januarski dani =)).. Ali da su lepi, lepi su, romantično... =) (Dalje)