Taške je rešila...
Danas... SKORO ceo dan sam provela u svojoj sobi za računarom! To je bolest! Ne znam šta mi bi ali opravdaću se time što volim da čitam x). Danas sam lutala i preturala po raznim blogovima. Pročitala sam dosta toga i ima stvari koje su mi se svidele. U nekim sam se pronašla a neke su me podsetile na nešto što mi je značilo a sada je na mestu za brisanje iz memorije kao da je to nešto potpuno beznačajno i bezvredno kao slučajni prolaznik na ulici. Pa bih ovom prilikom da se zahvalim tim blogerima koji su mi vratili draga i značajna sećanja. I tako.. kako volim da čitam, nisam se mogla odvojiti od računara jer bih uvek našla nešto što bi me privuklo, opet i opet.. A kako volim i da pišem, prođe mi kroz glavu: 'Kako je moguće da se do sada nisam setila da vam se pridružim?!' Ipak ste vi na neki način moji ljudi, taj kalibar.
I tako, eto mene ovde. Uz miris pomorandze i njen besprekoran ukus dodje mi inspiracija za naredni post x). Čini mi se da ću ja jedina pisati po 2,3 posta na dan ili je to možda tako samo u početku?
Hladni li su ovi januarski dani =)).. Ali da su lepi, lepi su, romantično... =)
