...
Neraspoloženo i uz stomačni bol sedim i čekam njega i nju. Dolaze da se počaste 'Taške' tortom i da popričamo. Dugo nisu bili kod mene. Setih se njega, drugog njega, i u još uvek rođendanskom duhu počeh razmišljati o njegovim godinama. Ove godine puni 18. Razmišljam kako ću ga zafrkavati kako je sa maloletnicom =), ako do tada budemo zajedno, a bićemo, znam.. bićemo =). Ali blizu je mart. Odlučih da ga pozovem, drugi put danas. Pričali smo. Drago mi je što smo se čuli. I samo što završismo razgovor, htedoh ga opet pozvati. I onda dođoh ovde, na ovaj lepi Blog. Znaš li da te pišem samo zbog sebe? Znaš li da mi pomažeš da na neki način sačuvam Tašu? Krenu suza. Samo jedna. Moram da se priberem, očekujem goste i moram biti nasmejana, obećala sam to sebi juče, na dan mog rođendana. I znate šta?? Zamalo da zaboravim da vam kažem... Bila sam srećna. Da, juče sam to poželela i ostvarilo mi se, kao i to da taj 16-i rođendan provedem na jedan čudan način. I to se ispunilo =)). Nekako mi je srce ipak puno =)... I evo, setih se sad ovoga, pa mi srce ponovo zaigra. I sad sam srećna što ću ovaj post završiti sa osmehom i koliko toliko sreću preneti ovde =)).
Hvala ti, čuvaru naših sećanja, zapisa, osećanja i doživljaja, oraspoložio si me. Tako da ću sada dolaziti ne samo onda kada želim nešto da ti šapnem, nego i onda kada osećam da mi treba neko da me oraspoloži =)).. Hah, čudno je ovo zar ne?
