Nije sve onako kako izgleda.
Eto mene.. Juče sam bila u tržnom centru, kod Alexa. Otišla sam sa toliko želje da ponovo razmenimo par prosto proširenih rečenica i... naravno, bio je tamo. Oko njega su bile mušterije i gledale njegove veštine sa kosom neke curice. Ja sam prišla sa mamom, rođakom i njenim dečkom.
'O, ćao! Kako si?' - Alex.
'Super, hvala. Ti?' - ja.
Nije me čuo, bio je zauzet razmišljanjem na španskom i objašnjavanjem mušterijama kako radi glupa sprava. Pravio je frizuru, objašnjavao, a onda se najednom okrenuo tražeći nešto.
'Izvini me još koji trenutak.' - Alex.
'Ok je.' - ja.
Sačekali smo da završi. Potrajalo je. Završio je.
'Želim da kupim to.' - ja.
'Šta od toga?' - Alex.
'Ne znam. Šta si rekao da je najbolje za mene?'
Blaaa, blaaaa.
Ukapirala sam da je odnos strogo profesionalan, kao i sa svakom drugom mušterijom. Nekako sam previše ušla u to.. Ne znam ni ja kako da objasnim to. I onda, navodno, poklonio mi je par stvarčica i rekao da ne kažem nikome =/ i kaže 'Kad mi je neko omiljena mušterija - onda je omiljena.' i pruža mi poklon. Nasmešila sam se. Ali nekako, sve je tako.. čudno. A onda još kad je rekao 'To je i zato što sam zbog tebe tog dana imao dve prodaje.' ili tako nešo, e onda me je to skroz zakopalo. Ponovo, samo sam se nasmešila.
Kupili smo, pozdravili se - ovaj put samo bye - bye i... to je bilo to. Ništa od onog Alexa koji mi priča o životu tamo, polsu, vezama i vezicama... Ne znam. Znam samo da je to manjak iskustva, povodljiva sam, naivna, treba mi iskustvo. Ovo je, rekoh, bilo jedno od njih. Sledeći put ću biti pametnija, neću toliko ući u to..
