Samo svoja...

       Eto mene..  Juče sam bila u tržnom centru, kod Alexa.  Otišla sam sa toliko želje da ponovo razmenimo par prosto proširenih rečenica i... naravno, bio je tamo.  Oko njega su bile mušterije i gledale njegove veštine sa kosom neke curice.  Ja sam prišla sa mamom, rođakom i njenim dečkom.

     'O, ćao!  Kako si?' - Alex.

     'Super, hvala.  Ti?' - ja.

     Nije me čuo, bio je zauzet razmišljanjem na španskom i objašnjavanjem mušterijama kako radi glupa sprava.  Pravio je frizuru, objašnjavao, a onda se najednom okrenuo tražeći nešto.

     'Izvini me još koji trenutak.' - Alex.

     'Ok je.' - ja.

     Sačekali smo da završi.  Potrajalo je.  Završio je.

     'Želim da kupim to.' - ja.

     'Šta od toga?' - Alex.

     'Ne znam.  Šta si rekao da je najbolje za mene?'

     Blaaa, blaaaa.

     Ukapirala sam da je odnos strogo profesionalan, kao i sa svakom drugom mušterijom.  Nekako sam previše ušla u to..  Ne znam ni ja kako da objasnim to.  I onda, navodno, poklonio mi je par stvarčica i rekao da ne kažem nikome =/ i kaže 'Kad mi je neko omiljena mušterija - onda je omiljena.' i pruža mi poklon.  Nasmešila sam se.  Ali nekako, sve je tako.. čudno.  A onda još kad je rekao 'To je i zato što sam zbog tebe tog dana imao dve prodaje.' ili tako nešo, e onda me je to skroz zakopalo.  Ponovo, samo sam se nasmešila.

     Kupili smo, pozdravili se - ovaj put samo bye - bye i... to je bilo to.  Ništa od onog Alexa koji mi priča o životu tamo, polsu, vezama i vezicama...  Ne znam.  Znam samo da je to manjak iskustva, povodljiva sam, naivna, treba mi iskustvo.  Ovo je, rekoh, bilo jedno od njih.  Sledeći put ću biti pametnija, neću toliko ući u to..